Промовисана књига „Србија и језички сукоб у Југославији 1967.“

03.07.2018.

У Андрићевом институту, а у оквиру Сајма књига у Андрићграду, јуче је промовисана књига „Србија и језички сукоб у Југославији 1967.“ коју је објавио Институт за новију историју Србије. О књизи су говорили аутор др Слободан Селинић и директор Института за новију историју Србије др Миле Бјалајац.

У књизи се разматра однос према федерализму, конфедерализму, национализму, либерализму и догматизму. Многи сматрају да ће управо ова књига бити незаобилазни прилог историји СКЈ, али и историјама културног, друштвеног и наравно политичког живота социјалистичке Југославије.

Бјелајац тврди да Селинићева књига отвара питање ко је зачетник покретач „језичког питања“ крајем 1966. године.

„Било је то време када је политички конкретан говор прозивао злокобни унитаризам и његов свеколики притисак. Није се јавно изговарало, али се подразумевало српски. Отварати национално питање у мултиетничкој заједници, а не водити рачуна о начину излагања и ефектима, води, макар и нежељено, до ескалације конфликата па и најтежих последица. Колега Селинић ушао је овом књигом у расправе из којих нема изласка. Делује фаталистички, али ова тема је не само историјска него и део нашег времена, а биће и будућности.“

Аутор књиге, др Слободан Селинић, рекао је да су почеци истраживања ове теме везани за покушај да се у Историјском архиву Београда прегледају документа која би могла да буду релевантна за истраживање положаја Србије у југословенској федерацији крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века и да су током сондирања терена у грађи Градског комитета Београда дошли до партијских извештаја о језичком сукобу марта и априла 1967. године.

„Било је довољно видети да се у тим редовима налазе имена тако значајних личности и интелектуалаца попут Михиза, Матије Бећковића, Антона Исаковића, Љубомира Симовића, Душка Радовића и других, па одмах схватити да је реч о документима која у себи крију изворе за значајну тему.

У марту 1967. године у први план избија језички сукоб подстакнут Декларацијом о називу и положају хрватског књижевног језика. Тиме је отворен сукоб у средини у којој је језичко питање увек било погодно за опипавање пулса у друштву у погледу међунационалних односа и националног питања.“

Важно је напоменути да у својој књизи Селинић спор око језика посматра без идеолошког или националног вредновања, држећи се основних ставова изнетих у документима и оцене њиховог значаја за друштвене прилике и међунационалне односе у тадашњој Југославији.

Овом промоцијом закључен је програм првог дана Сајма књига у Андрићграду.